Mljet: Ostrvo Zelenih Jezera i Homerovog Odiseja

U srcu južnog Jadrana, zaštićeno plavetnilom mora i blaginjom sredozemne klime, leži otok Mljet - pravi biser Hrvatske. Njegova najveća lepota, koja ga izdvaja od svih drugih jadranskih ostrva, krije se u unutrašnjosti: dva smaragdna jezera, slatkovodna i poluslana, okružena gustim borovim i hrastovim šumama. Ovo je priča o mestu gde se priroda, istorija i legenda stapaju u jedinstveno iskustvo koje ostaje urezano u sećanju svakog posetioca.

Ulazak u Raj: Nacionalni Park Mljet

Zapadni deo ostrva, koji obuhvata Veliko i Malo jezero te deo obale, proglašen je Nacionalnim parkom. Već pri prilazu ostrvu, pažljivom oku će se ukazati njegova specifična geografija. Jezera, nastala pre više od 10.000 godina nakon ledenog doba, zapravo su uvale potopljene kroz milenijume, a sa morem ih povezuju prirodni kanali. Ova jedinstvena hidrološka pojava stvara poseban šmek celom području. Kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, uz bujnu vegetaciju, čini osećaj da ste ušli u drugačiji, mirniji svet.

Organizacija parka je vrhunska. Svuda postoje dobro označene staze za planinare, bicikliste i hikere, omogućavajući posetiocima da istraže svaki kutak ove zelene oaze. Zabranjen je ribolov u jezerima, što doprinosi očuvanju ekosistema - ribe su toliko bezbrižne da se čini kao da ih možete uhvatiti rukom. Za one koji ne žele da pešače, organizovan je prevoz brodićem, ali prava šteta je propustiti šetnju mirisnim šumama i uživati u potpunoj tišini, presecanoj samo cvrkutom ptica i šuškanjem lišća.

Putovanje do Ostrva u Ostrvu: Sveta Marija

U samom centru Velikog jezera nalazi se još jedan čaroban detalj - malo ostrvo Sveta Marija. Do njega stižete tradicionalnim drvenim brodićem, a vožnja traje svega desetak minuta. Ova kratka plovidba je doživljaj sama po sebi. Pri ulasku u brod, strastveni fotografski duhovi često se otimaju za najbolje mesto kako bi snimili prelepe prizore obale. Vredno je ostati na palubi, a ne skloniti se u kabinu, jer se sa desne strane pruža pogled na usamljene vile i netaknutu prirodu, dok se levo, u daljini, nazire malo veće naselje Pomena.

Sam otočić Sveta Marija predstavlja simbol Mljeta. Na njemu se nalazi crkva i benediktinski samostan čija istorija seže u XII vek. Ulazak na ostrvo je kao korak u prošlost. Crkva Svete Marije, čiji temelji i prizemlje samostana potiču iz XII veka, doživela je brojne nadogradnje tokom vekova. U XIV veku dograđen je sprat, a u XV i XVI veku predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u odbrambenu kulu. Stara srednjevekovna kula u jugoistočnom uglu nadograđena je, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Turbulentna istorija ovog mesta odražava burnu prošlost cele regije. Od bogate opreme crkve i samostana sačuvalo se veoma malo predmeta. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke Republike. Imovinu su preuzeli redovnici, da bi je 1854. godine dobili isusovci. Konačno, 1872. godine, imovina se predaje državi, da bi nakon prevrata 1918. godine došlo do raspada i "razgrabljivanja". Dolaskom Jugoslavije i komunista, 1949. godine vrši se nacionalizacija, a imovina se predaje Jugoslovenskoj akademiji nauka. Godine 1959. Narodni odbor Mljeta preuzima posed i pretvara ga u hotel. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila i preuzela posed, koji je tada bio u ruševnom stanju. Istorija ovog bisera u sred zelenog Mljeta je priča o tome kako su svi polagali pravo na njega, ali malo ko je video obavezu da uloži i povrati bar deo njegovog nekadašnjeg sjaja.

Odisej i Kalipso: Legenda koja Oživljava

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Sam Homer je u svom epskom delu Odiseja opisao ovaj, po mnogima, najlepši otok na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz Trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu otoka Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja Odiseja ili Kalipse, lokalna tradicija uporno vezuje ostrvo za ovu legendu. Odisejeva pećina, kako je narod naziva, nalazi se ispod Babinog polja. Ima dva ulaza, sa mora i sa kopna, i duboka je oko 30 metara. Ribari iz Babinog polja još i danas je koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Veruje se da je upravo u ovoj pećini Odisej pronašao utočište. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, pre nego što je, na insistiranje bogova, pušten da se vrati kući, u Itaku. Ova legenda daje posebnu mističnu dimenziju već tako čarobnom ostrvu.

Polače i Goveđari: Srce Života na Mljetu

Glavna naselja unutar Nacionalnog parka su Polače i Goveđari. Polače, smešteno u zaštićenom zalivu, služi kao glavna luka i mesto gde se okupljaju jedriličari i turisti. Naselje je dobilo ime po rimskoj palači (po dubrovačkim govorima "palača" se izgovara "polača"), čiji se očuvani ostaci i danas mogu videti. Ova rimska utvrda podseća na važnost ovog područja u antici.

Goveđari su, za razliku od Polača, smešteni u unutrašnjosti ostrva. U stara vremena, naselja su se podizala dalje od obale zbog opasnosti od gusara. Goveđari su župno središte i najveće mesto na ostrvu, gde se nalaze uprava, škola i crkva. Tek kada je gusarska opasnost minula, pre nekoliko vekova, stanovnici su počeli da grade mala ribarska naselja uz obalu, od kojih su Polače i Pomena najpoznatija. Proglašenje Nacionalnog parka sprečilo je neplansku gradnju i sačuvalo ovaj deo obale od preterane izgrađenosti, očuvavši njegov autentični izgled.

Šta Raditi na Mljetu: Od Aktivnog Odmora do Apsolutne Relaksacije

Poseta Mljetu je sinonim za aktivnost u prirodi. Evo nekoliko preporučenih aktivnosti:

• Šetnja i biciklizam: Mreža staza oko oba jezera savršena je za istraživanje. Obilazak oba jezera pešice je izazov koji nagrađuje nezaboravnim predelima.
• Plivanje i kajak: Kristalno čista, mirna voda jezera idealna je za plivanje, a iznajmljivanjem kajaka možete istražiti sve uvalice i kanale.
• Poseta ostrvu Sveta Marija: Obavezno iskustvo. Osetite duh vremena dok razgledate samostan i crkvu.
• Uživanje u lokalnoj kuhinji: Iako treba biti pažljiv sa cenama u restoranima unutar parka (sve se dovozi, što utiče na cene), dobra domaća kuhinja sa svežim ribljim specijalitetima čeka u konobama u Polačama i Pomeni. Savet: ponekad je pametno poneti sa sobom bocu vode ili grickalice za toplije dane.
• Posmatranje zvezda: Nedostatak svetlosnog zagadenja čini noćno nebo nad Mljetom spektakularnim. Spustite se u skrivenu uvalu i uživajte u predstavu.

Kako Doći do Mljeta i Praktični Saveti

Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Glavna trajektna linija povezuje Prapatno na poluostrvu Pelješac sa Sobrom na Mljetu. Prapatno se nalazi na južnoj strani Pelješca, udaljeno samo nekoliko kilometara od Stona, poznatog po svojim zidinama i solani. Tokom letnje sezone, veza je učestala. Ako vam se desi da zakasnite na trajekt, iskoristite vreme da obiđete Ston, koji je sam po sebi vredan posete.

Sa trajekta u Sobri, odatle se cestom nastavlja prema Nacionalnom parku (Polače i Pomena), udaljenom oko 20-ak kilometara. Autobusne linije postoje, ali su retke, pa je najbolje organizovati prevoz unapred ili iznajmiti automobil.

Najbolje vreme za posetu: Kasno proleće (maj, jun) ili rana jesen (septembar) su idealni. Vreme je prijatno toplo, a gužve turista manje nego u vrhuncu sezone jula i avgusta.

Zaključak: Povratak Duhovima Prošlosti

Mljet nije samo destinacija; to je osećaj. To je osećaj mira kada se vozite brodićem prema ostrvu Sveta Marija, dok sunce igra na površini jezera. To je divljenje pred prirodom dok hodate kroz šumu hrasta crnike. To je povezanost sa istorijom dok pipate kamenje benediktinskog samostana. I to je čuđenje legendi dok zamišljate Odiseja kako lutaje obalom.

Kao što jedan od putnika sećanja kaže, čuvaju se karte za Nacionalni park Mljet ne zbog štednje novca, već kao podsetnik da se u nekom roku od godinu dana mora ponovo vratiti, oploviti ga i videti kako izgleda obala na drugom kraju. Fotografije sa Mljeta su melem za dušu, pogotovo u jesenje kisno beogradsko veče. Mljet je ostrvo koje poziva na ponovni susret, jer jedan poset nikada nije dovoljan da biste otkrili sve njegove tajne. Ono što ostaje je želja za povratkom - u neki rok od godinu dana, da ga ponovo oplovite i posvetite mu malo više vremena.